Оснивање Војске Српске републике БиХ (ВРС)

Историјски контекст преживљеног геноцида над српским народом из периода 1941–1945, распад Југославије, насилна сецесија Словеније и Хрватске, уз покушај мајоризације и прегласавања Срба у БиХ од стране Хрвата и Муслимана, који су се спремали за насилно отцјепљење, изродили су Републику Српску, а тиме и Војску Републике Српске, као одбрамбене механизме српског народа.

Улога и повлачење ЈНА

Југословенска народна армија у тим бурним годинама 1991. и 1992. није одговорила доктринарним и стратегијским поставкама очувања државе. Убрзо након почетка ратних дешавања у некадашњој Социјалистичкој Републици БиХ, донесена је одлука о повлачењу јединица ЈНА, што се и остварује половином маја 1992. године.

На територијама општина са српском националном већином, уз јединице Територијалне одбране, формирани су кризни штабови и јединице под руководством Српске демократске странке. У руралним крајевима често су, у атмосфери неповјерења и страха, самоорганизоване тзв. страже.

Оснивање Војске Републике Српске

Српска Република БиХ формирање своје војске озваничила је и увела у законски систем усљед поменутих околности 12. маја 1992. године. На овај корак одлучило се када је било потпуно јасно да друга два народа у Босни и Херцеговини имају формиране војне организације које су увелико нападале српски народ.

Тада је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на свом засиједању у Бањој Луци донијела Одлуку о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине број: 03-234/92. (Војска је касније мијењала име у складу са именовањем државе и коначно од септембра 1992. године назива се Војска Републике Српске. Скраћено у литератури користи се облик ВРС.)

Формирање Главног штаб и руководства ВРС

Главни штаб (ГШ) Војске Републике Српске формиран је у Црној Ријеци, сјевероисточно од Хан Пијеска. За команданта Главног штаба Војске Српске Републике Босне и Херцеговине постављен је генерал-потпуковник Ратко Младић, а за начелника ГШ постављен је Манојло Миловановић.

Крајем 1992. године формирана је и Врховна команда (ВК) Оружаних снага РС као цивилни орган за руковођење и командовање Војском Републике Српске у рату, на чијем челу је био предсједник Републике Српске Радован Караџић.

Организација и мобилизација

Организационо наређење за формацијско организовање ВСР БиХ издато је од стране Главног штаба тек 21. јуна 1992. године, док је дефинитивно формирање завршено у новембру 1992. године.

Стварање војске у рату био је динамичан процес. Основа за функционисање и попуњавање редова ВРС, поред Устава, били су Закон о војсци и Закон о одбрани РС.

Предсједник Предсједништва Српске Републике Босне и Херцеговине објавио је 20. маја 1992. године Одлуку о општој јавној мобилизацији, по којој је било потребно:

„извршити мобилизацију свих војних обвезника (мушкараца од 18 до 60 и жена од 18 до 55 година старости), обвезника цивилне заштите и обвезника радне обавезе, као и материјалних средстава грађана, привредних и других предузећа и организација за потребе Војске Српске Републике Босне и Херцеговине.“

Попуна војске вршена је држављанима РС без обзира на националност, али је, с обзиром на национални састав становништва и ратна дешавања, јасно да су апсолутну већину чинили Срби, док је било и припадника других националности.

Примјењиван је систем војне организације мјешовитог типа, која се попуњавала војним обвезницима, војницима на одслужењу војног рока, војницима по уговору и професионалним официрима и подофицирима. Прво полагање заклетве регрута организовано је за Видовдан 28. јуна 1992. године.

Организациони састав и капацитети

Што се тиче организационог састава, он је углавном осликавао правила тадашњих војних достигнућа, али је био и одраз традиција из којих је војска настала, усклађених са њеним циљем, очувањем и одбраном државе и српског народа у тешким ратним условима.

Војска је чинила одбрану демократски донесених одлука српског народа и државе у некадашњој БиХ. У суштини, ВРС је била одбрамбена војна формација која се стварала и функционисала у тешким ратним условима, а чија се ратна линија простирала некада и на више од 2.000 километара.

Максималан број припадника ВРС током рата износио је близу 215.000 бораца, од чега је само 2% чинило стални састав, а чак 98% резервни састав. Из тога се види да је ријеч о народној војсци. Борци су били различитих специјалности и различитог степена оспособљености.

Структура и корпуси ВРС

Војску су чинили Главни штаб, шест корпуса и Ваздухопловство и противваздушна одбрана. ВРС се састојала од два вида: Копнене војске и В и ПВО.

У видовима су постојали родови и службе, а у родовима специјалности. Родови су били: пјешадија, артиљерија, оклопно-механизоване јединице (ОМЈ), инжињерија, веза, атомско-биолошко-хемијска одбрана (АБХО), авијација, артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране (АРЈ ПВО), електронско извиђање и противелектронска дејства.

Корпуси ВРС били су: Први крајишки корпус, Други крајишки корпус, Источно-босански корпус, Дрински корпус (формиран у новембру 1992), Сарајевско-романијски корпус и Херцеговачки корпус, а практично као засебна цјелина, по узору на корпусе, функционисало је и Ваздухопловство и противваздушна одбрана ВРС.

Такође су постојале и јединице под директном командом ГШ ВРС, као и борбене и тактичке групе, други облици организовања у складу са системом руковођења и командовања на више нивоа.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата јединице ВРС, на челу са Главним штабом, изводиле су више одбрамбених и нападних операција и битака.

Ту се, углавном, могу навести операције: „Коридор 92“, деблокада Смолуће, „Врбас 92“, Прва митровданска офанзива, „Лукавац 93“, Друга митровданска офанзива, „Вагањ 95“ и многе друге.