Злочини над колонама ЈНА у повлачењу

У периоду од почетка марта до половине априла 1992. године, на територији некадашње СР Босне и Херцеговине, забиљежено је више од шездесет оружаних напада на припаднике, јединице, имовину и објекте Југословенске народне армије (ЈНА). Ти напади били су посебно изражени у Сарајеву, које је било центар Друге војне области ЈНА, и настављени су у наредном периоду.

Дана 20. априла 1992. године, у једном угоститељском објекту у Сарајеву, током играња билијара, убијена су два млада војника од стране припадника муслиманске Територијалне одбране (ТО). Два дана касније, 22. априла 1992, у сарајевском насељу Добриња, осам припадника ЈНА заробљено је након квара на транспортеру, а потом убијено; њихова тијела су сакривена.

Услијед погоршања безбједносне ситуације и оружаних сукоба, као и након разговора у Скопљу, донесена је одлука о повлачењу јединица ЈНА са територије Босне и Херцеговине. Одлуком је било прописано да припадници ЈНА могу напустити територију у складу са утврђеним правцима и динамиком повлачења, у договору са органима власти БиХ, који су били дужни да обезбиједе несметано и безбједно извлачење. Међутим, упркос наведеној одлуци, оружани напади на припаднике ЈНА нису престали, а највише муслиманске војне структуре чак су издале наредбе о запречавању и неутралисању потенцијала ЈНА.

Напад на ЈНА колону у Сарајеву

Дана 2. маја 1992. године, у Сарајеву су нападнути Дом ЈНА и Команда Друге војне области, што је означило почетак свеобухватних оружаних дејстава против ЈНА у том граду. У првом нападу на Дом ЈНА убијено је једно лице, двоје је рањено, а осам заробљено. Покушавајући да пруже помоћ нападнутим објектима, више колона ЈНА нашло се 2. маја под ватром из засједа у различитим дијеловима Сарајева, укључујући подручје Скендерије. Према извјештајима међународних и домаћих медија, на улицама су била бројна тијела војника, док су поједина возила горјела. Сарајевски медији те су јединице представљали као снаге које „покушавају заузети град“, што је у јавности створило искривљену пропагандну слику догађаја. У тим борбама погинуло је 18 припадника ЈНА, више је рањено и заробљено, а заробљени су били изложени физичком злостављању и понижавању.

Наредног дана, 3. маја 1992. године, упркос споразуму о повлачењу између ЈНА и муслиманске стране, постигнутом уз присуство Алије Изетбеговића и представника међународних снага, дошло је до новог напада.

У Добровољачкој улици у Сарајеву, приликом покушаја изласка колоне ЈНА из града, дошло је до напада од стране јединица муслиманских оружаних снага. Према доступним подацима, убијено је девет припадника ЈНА, велики број лица је рањен и заробљен.

Постоје свједочења о томе да су поједини војници лишени живота након заробљавања, пуцањем из близине у потиљак или тијело док су се налазили на земљи у лежећем положају, што представља кршење правила међународног хуманитарног права. Била је то веома лоша порука која је све стране гурала у сурови грађански рат.

У Сарајеву је током рата под муслиманском контролом регистрован велики број логора и мјеста затварања за Србе. Независна међународна комисија евидентирала је најмање 211 таквих мјеста. Евиднтирано је више појединачних и масовних гробница од којих се најпознатија налази на локалитету Казани. (видјети више: https://incomfis-sarajevo.org/)

Напад на ЈНА колону у Тузли

Сличан развој догађаја и злочин забиљежен је и у Тузли. Колона ЈНА из касарне „Хусинска буна“, након вишесатних преговора, те једног несупјелог изласка, започела је 16. маја 1992. године око 19. часова излазак из града у складу са постигнутим договором. Колона је била подијељена у два дијела: у првом се налазило полицијско возило МУП-а Тузла, иза њега транспортер са представницима ЈНА и локалних цивилних власти, а потом око тридесет војних возила. Други дио колоне, у којем није било представника власти нити полицијских возила, састојао се углавном од неборбених, санитетских и других транспортних средстава. Када је први дио колоне прошао раскрсницу Брчанска малта, а други улазио у то подручје, упркос постигнутом договору, отпочео је оружани напад на колону.

Према свједочењима преживјелих, напад је изведен са унапријед припремљених положаја у околним зградама. Неколико санитетских возила, иако јасно обиљежених, било је погођено. Велики број војника који нису били у борбеном положају, заклоњених само цеардама, погинуо је или је рањен, док је дио заробљен. Локална телевизија забиљежила је дио догађаја и практично га преносила уживо уз коментаре из студија.

Припадници ЈНА из нападнуте колоне су покшували да се спасу, али их је велики број ликвидиран, рањен или заробљен. Након неколико сати и даље су на малти били камиони који су горили, а са њима и остаци тијела убијених војника. То је касније доказано и ексхумацијама, пошто су претходно одређена тијела убијених склоњена и закопана на тада непознатој локацији.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, утврђен је идентитет 54 убијена припадника ЈНА. Од њих 51 био је рођен у Босни и Херцеговини, а тројица изван ње, што јасно показује да ЈНА није била никаква страна војска. Старосна структура погинулих показује да је 16 било старости од 19 до 22 године, 18 између 23 и 30 година, 16 између 31 и 40 година, док су четири жртве биле старије од 40 година У овом догађају рањено је 78 припадника ЈНА, а већи број их  је заробљен.

Догађаји у Добровољачкој улици и на Брчанској малти представљају тежак облик кршења Женевских конвенција и војних споразума о повлачењу, те су у каснијим годинама били предмет различитих посматрања и интерпретација. На очиглед цијеле јавности, овим нападима послата је порука свим Србима, али и свима другима који су од стране хрватско-муслиманских коалиционих структура сматрани непријатељима концепције новог система насталог на рату и сецесији. Нажалост, била је то порука злочина.