Пад западнокрајишких општина

Након „Олује“ и протјеривања српског становништва из РСК у августу 1995. године, а у току НАТО бомбардовања Републике Српске, у септембру 1995. године, њена војска у западном дијелу ратишта нашла се у веома тешкој ситуацији. Војска Републике Српске у овим моментима била је у стратешкој дефанзиви, а услиједили су синхронизовани напади хрватско-муслиманске коалиције. Циљ непријатеља био је да, ослањајући се на посљедице НАТО интервенције, продре у дубину територије Републике Српске и угрози Бању Луку.

Напади хрватских снага на Републику Српску

Снаге ХВ, сачињене од њених гардијских и других бригада, у периоду од 8. до 15. септембра 1995. године извеле су, у садејству са Хрватским вијећем обране (ХВО), али и у стратешком савезу са муслиманским снагама, нападе правцима Гламоч–Шипово–Јајце, Гламоч–Млиништа–Мркоњић Град и Грахово–Дрвар–Петровац. Ова операција, која је представљала наставак отворене агресије на Републику Српску, названа је кодним именом Маестрал. Њоме је фактички успостављен простор који је био очишћен од вјековног већинског српског етничког становништва унутар граница некадашње БиХ према Хрватској.

Здружени напади муслиманских снага

Упркос повољном оперативном положају стеченом падом РСК и деблокадом Бихаћа, снагама муслиманског 5. корпуса из Бихаћа требало је око мјесец дана да пробију линије одбране ВРС, и то у моменту када су хрватске снаге биле пред заузимањем Дрвара. Користећи успјех хрватске операције Маестрал, сада деблокиране муслиманске снаге 13. септембра крећу у оштру офанзиву под називом Операција „Сана 95“ према српским територијама. Са друге стране, из централне Босне крећу муслиманске снаге 7. корпуса, које су 13. септембра заузеле Доњи Вакуф, који се тада називао Србобран. Такође, муслиманске снаге преузимале су иницијативу на просторима око Влашића, али и даље на исток, око Возуће и Озрена.

Губитак територија и протјеривање становништва

У међувремену, од стране хрватских снага, 12. септембра заузети су Дрвар и Шипово. Већ у току наредна два дана хрватске снаге заузеле су Јајце, а муслиманске снаге Петровац. Муслиманске снаге улазе у Петровац у ноћи 14. на 15. септембра и наредног дана уклињују се дубоко у српску територију, све до Кључа, који је заузет прије поноћи, док је у сјеверном правцу напада 17. септембра пала Крупа. Напредовање главнине снага 5. корпуса тзв. Армије БиХ снаге ВРС зауставиле су у периоду од 19. до 23. септембра, а од 23. септембра заустављени су и напади према Приједору, Новом Граду и Мркоњић Граду.

Према Бањој Луци слијевао се нови талас од око 70.000 српских избјеглица. Хрватско-муслиманска коалиција спремала се за нове нападе ка Бањој Луци, Приједору, Санском Мосту и Новом Граду, док је ВРС успостављала активну одбрану нападнутих територија и планирала контранапад.

Покушај контранапада ВРС

Операцијом „Штит 95“ снаге ВРС на западном дијелу ратишта, према директиви бр. 9 изданој 28. септембра 1995. године, планирале су да главним снагама нападну правцима од Мркоњић Града према Кључу и Гламочу, те из правца Санског Моста према Петровцу и Дрвару, тј. даље према Грахову и Гламочу. Напад је почео тог истог 28. септембра и у дијелу према муслиманским снагама имао је реалнију основу за њихово потискивање према Бихаћу, нарочито узимајући у обзир поразе који су им нанесени прије годину дана на тим просторима. Снаге ВРС у наредних неколико дана, тј. у периоду од 1. до 6. октобра, наносе губитке муслиманским снагама и долазе до пред Кључ, који је у једном моменту поново био пред ослобођењем. Муслиманске снаге су у тим моментима, крајњим напорима и прегруписавањем сопствених јединица, стабилизовале ситуацију и сачувале Кључ у свом посједу.

Након што је Република Српска добила знатно дужу линију одбране након пада РСК, након што је била ослабљена НАТО нападима, те након губитка великог дијела територије у периоду августа и септембра 1995. године, тј. када је остала без Грахова, Гламоча, Дрвара, Петровца, Крупе на Уни, Кључа, Јајца, Шипова и Србобрана, али и након што је пружила значајан отпор и однијела побједу на простору сјеверозапада, на подручју Козарске Дубице, Костајнице и Новог Града, противофанзивна дејства ВРС крајем септембра и почетком октобра 1995. године према хрватским снагама нису успјела, а већ од тих дана, почетком октобра, почињу преговори о успостављању примирја. Правци према Мркоњић Граду и Санском Мосту и даље су остали угрожени од стране нападача.

Злочини

Током наведених дешавања, поред евидентног етничког чишћења и протјеривања српског становништва, пљачке и паљења, као и других облика уништавања имовине, извршен је већи број убистава, стријељања и других ратних злочина над српским цивилним становништвом, избјеглицама и војницима.

Бравнице – напад на избјеглички аутобус

Тако су 13. септембра 1995. године војници Друге бригаде ХВО и Четврте гардијске бригаде ХВ, као и других јединица, извршили више злочина у мјесту Бравнице код Јајца. Они су ту пресрели колону српских избјеглица из Доњег Вакуфа, Јајца и Травника и, између осталог, извршили напад на аутобус са путницима, као и на друга превозна средства у колони. По колони, која није имала другу намјеру него да напусти угрожену територију, из непосредне близине пуцано је свим средствима.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, за територију Бравница тога дана страдало је или се као посљедњи пут виђено на том мјесту води 62 лица, од којих се и данас 14 води као нестало. Њих 14 било је у поменутом аутобусу.

Масовна гробница „Царево поље“

Три године касније, у масовној гробници „Царево поље“ ексхумирани су посмртни остаци 81 особе српске националности које су убијене тих дана у Јајцу и околини. Међу њима су биле и жртве из Бравница. Слику о карактеру злочина употпуњују подаци о дјеци, међу којима је најмлађи био Драган Јанковић, који је имао непуне три године, Борислав Јанковић шест, и Велибор Јанковић тринаест година. За тијелима тада четворогодишњег Александра и шестогодишње Весне Петрић, као и Данијеле Јанковић, која је имала шеснаест година, још увијек се трага, тј. они се воде као нестале особе са тог подручја. У општини Јајце пронађено је осам појединачних и три масовне гробнице, у којима је ексхумирано укупно 100 тијела.

Распрострањеност злочина и послијератне ексхумације

О распрострањености злочина током догађаја везаних за љето и јесен 1995. године и нападе на Републику Српску говоре и подаци о извршеним послијератним ексхумацијама. Тако је у општини Гламоч, у којој је пронађено 11 појединачних и двије масовне гробнице са укупно 127 тијела, извршена ексхумација масовне гробнице „Камен“, у којој је пронађено 108 тијела убијених Срба. У општини Ливно, која је органски везана с дешавањима у Босанској Крајини (укупно пронађено девет масовних и пет појединачних гробница са 111 тијела), у јами Застиње у послијератном периоду извршено је неколико ексхумација у којима су пронађени посмртни остаци 22 Срба.

У општини Грахово, у 13 појединачних и четири масовне гробнице, ексхумирано је укупно 33 Срба. У Шипову је ексхумирано укупно седам тијела. У општини Дрвар, у појединачним гробницама и током асанације терена, пронађени су посмртни остаци 42 тијела. У општини Босански Петровац, у 10 масовних и 66 појединачних гробница везаних за догађаје из 1995. године, ексхумирано је укупно 149 тијела убијених лица. У Крупи на Уни ексхумирано је 77 тијела у четири масовне и 50 појединачних гробница, док је у Кључу ексхумирано 72 тијела у једној масовној и већем броју појединачних гробница. Само у побројаним случајевима убијено је или погинуло 718 лица који су касније пронађени 248 гробница и мјеста аснације од чега 215 појединачних и 33 масовне.

Нажалост, списак злочина је још већи од поменутих, јер никада до краја нису разјашњене судбине несталих лица за чијим тијелима се трага, али и због тога што су се страдања Срба 1995. године наставила и у октобру 1995. године на подручју Мркоњић Града, Санског Моста и других мјеста.