Страдање Срба у општини Купрес

У општини Купрес, у југозападном дијелу БиХ, почетком априла извршена је агресија хрватских оружаних формација, углавном на мјеста у којима су у већини вијековима живјели Срби. Злочиначком акцијом било је угрожено село Доњи Малован, које је, заједно са још неколико српских села, било нападнуто 3. априла 1992. године.

Послије артиљеријског напада услиједило је пјешадијско дјеловање, и тада је извршен већи број убистава, логорисања, паљевина, пљачке и других злочина. У Доњем Маловану тада је убијено једанаест цивила српске националности, од којих је најмлађа жртва имала 25, а најстарија 85 година. Очигледно је да су мета биле све генерације становништва овог мјеста, као и да су жртве биле оба пола.

Заробљавања и злочини

Тада су, као што је напоменуто, извршена и заробљавања Срба који су послани у хрватска заточеништва, мучилишта и логоре. Након овог напада, хрватске снаге су напале и Бегово село, а затим и сам град Купрес. Приликом ових борби идогађаја који су трајали од 4. до 10. априла 1992. године, такође су извршени ратни злочини над цивилним жртвама српске националности.

Тада је убијено најмање 40 српских цивила, док је велики број лица одведен у логоре у Хрватској и БиХ, гдје су били изложени различитим облицима мучења. Најмање њих осамнаест, који су заробљени почетком априла у Купресу, убијени су у тим логорима.

Током напада на Купрес од стране хрватских формација забиљежено је више појединачних стратишта, од којих се може посебно навести стратиште „Вилине куће“, гдје је у једном објекту убијено најмање деветоро Срба. Након злочина у самом Купресу, злочини су настављени у селима Рилић, Занаглина и Ботун, гдје је убијено најмање десет српских цивила.

Контранапад снага ЈНА

Јединице Југословенске народне армије у свом контранападу, који је почео 7. априла, а на просторима купрешке општине одвија се неколико наредних дана, ослободиле су Купрес и тада су пронађени први посмртни остаци тијела жртава на којима су били видљиви трагови злочина, други материјални докази, средства и локалитети, као и забиљежена прва свједочанства о злочинима и суровостима које су испољавале хрватске снаге према Србима, што је у многоме подсјећало на злочине из времена геноцида над Србима у НДХ, током Другог свјетског рата.