Операција „Коридор 92“

Почетком ратних дејстава 1992. године муслиманско-хрватска коалиција држала је прекинуте пролазе кроз Посавину, од сјеверозападног дијела Српске Републике БиХ са Бањом Луком као центром, као и од Републике Српске Крајине са центром у Книну, према источном дијелу Републике и даље ка тадашњој Савезној Републици Југославији. Тиме је велики број становништва остао у стратешком окружењу. Све је израженија била несташица намирница и несигурност основних животних услова. Најугроженије је било функционисање медицинских установа на овом подручју, које су све више остајале без основних медикамената, а велика криза осјетила се у свим сферама друштва.

На Одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта, у периоду од 22. маја до 19. јуна 1992. године, преминуло је дванаест пријевремено рођених беба којима је кисеоник био неопходан у терапијском поступку. Угрожени су били и болесници на дијализи, као и друге рањиве категорије. Ваздушни транспорт медицинског материјала, као ни осталог, није био дозвољен од стране УН због санкција СР Југославији.

Операција „Коридор-92“

Већ половином маја почеле су одређене припреме за операцију ВСР БиХ чији је главни циљ био јасан и захтијевао безрезервну одлучност: обезбиједити пролаз и спајање преко Посавине са Семберијом и даље на исток. Обезбиједити коридор. Главни носилац снага требао је бити 1. крајишки корпус. Касније се приступило формирању тактичких група.

Главнина снага кренула је у операцију „Коридор-92“ из окружења, а јединице из састава Источно-босанског корпуса ишле су им у сусрет из полуокружења. Осим јединица 1. КК и ИБК ВСР БиХ, у овој операцији учествовале су и јединице из Републике Српске Крајине. Одлука о операцији донесена је у Становима код Добоја, а саопштена 19. јуна 1992. године, док је првобитни план био да почне 26. јуна, али је почетак операције помјерен за два дана раније — за 24. јун.

Прва фаза – спајање снага и ослобођење Модриче

Извођење операције „Коридор-92“, која је била и операција против агресије снага Хрватске на овом простору, планирано је у три фазе извршења. У првој фази извршено је спајање са јединицама ИБК у рејону Модриче. Изненађење које је командант 1. крајишког корпуса, генерал Момир Талић, приредио хрватско-муслиманским снагама ранијим покретом јединица, као и напад са главног и помоћних праваца, довели су до дуго очекиваног спајања јединица у рејонима Милошевца, Корнице и Чардака на територији општине Модрича, а у коначници и до самог ослобођења градског подручја Модриче за завјетни српски празник Видовдан и наредног дана.

Ова фаза остаће запамћена по изјави генерала Новице Симића након успјешно оствареног задатка његових јединица: „ПУТ ЈЕ СЛОБОДАН. СРЕТНО!“

Друга и трећа фаза – излазак на Саву и ослобођење Брода

У другој фази операције извршено је избијање главнине снага на ријеку Саву на линији ушће ријеке Босне – Велика Брусница – Бијело Брдо, док је помоћним снагама био додијељен задатак одсудне одбране теслићког и озренског дијела фронта, те обезбјеђење праваца према Градачцу и Грачаници, као и садејство снагама ИБК у одбрани према Орашју.

Ове двије фазе, храброшћу и одлучношћу српских бораца у одбрани народа и државе, извршене су у задатом року. Велика истрајност и пожртвовање показани су и у борбама треће фазе операције, која је имала за циљ ослобођење Брода и излазак широким појасом на ријеку Саву. Она је реализована након жестоких борби за ослобођење Брода и околине у октобру 1992. године, али са закашњењем од 47 дана у односу на планирано трајање.

Злочини над Србима и значај операције за Републику Српску

Треба увијек напоменути да се операција „Коридор-92“ одвијала на просторима на којима су почетком грађанског рата извршени системски и брутални злочини над Србима од стране хрватско-муслиманске коалиције. О томе свједочи велики број убистава, масовних гробница и мјеста затварања и логорисања који су пронађени након ослобођења Посавине у овој операцији.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у борбама које су претходиле операцији „Коридор-92“, као и у свим њеним фазама, страдало је 895 бораца.

По свом значају за постојање Републике Српске, по успјесима војске која је настајала у рату бранећи сопствени народ и државу, спремношћу за жртву, операција „Коридор-92“ остала је записана као једна од најзначајнијих побједа у историји српског народа и државе.

Операција „Коридор-92“ заузела је посебно мјесто у историографији и култури памћења на Одбрамбено-отаџбински рат. О њој су писали и сами учесници, војна лица, историчари, новинари, али и многи други. Снимљено је више документарних филмова, као и ТВ емисија које подсјећају на њен значај.