Масакр у Сијековцу

26. март 1992.

Сецесионистички рат је са простора некадашње Социјалистичке Републике Хрватске плански пренесен на територију БиХ. Тако су и први масовни злочини почињени над припадницима српског народа од стране хрватских јединица у пограничним просторима БиХ.

Масакр у Сијековцу – први масовни злочин у Посавини

На простору Посавине (сјеверног дијела БиХ према Хрватској) први масовни злочин је почињен у мјесту Сијековац, у тадашњој општини Босански Брод. У том мјесту су хрватске јединице (са којима је дјеловао и одређени број муслиманских бораца), које су већ почетком марта окупирале дијелове општине, 26. марта у њиховим кућама и двориштима на веома окрутан, злочиначки начин убиле девет српских цивила.

Чланови породице Милошевић који су убијени 26. марта 1992. у Сијековцу.

Осим ових убистава, у претходно планираној акцији хрватских снага, село је опљачкано, а запаљено је преко 50 српских кућа. Преостало српско становништво противправно је затваранo и било изложено другим облицима психичког и физичког малтретирања. У склопу ових догађаја извршено је етничко чишћење у овом и у неким другим српским мјестима у којима су се такође десили различити облици злочиначког дјеловања према Србима.

Свједочење Миље Зечевић из Сијековца, којој су муслиманско-хрватске формације убиле тог дана три сина и супруга

У току 1992. године убијено је још 10 лица српске националности из Сијековца, који су претходно били затварани и злостављани од стране нападачких формација. Треба рећи да су, непосредно прије поменутих догађаја, ноћу између 24. и 25. марта, у самом Босанском Броду, убијена три Србина. Све до пробијања Коридора, подручје Посавине било је обиљежено великим бројем мучења, злостављања и убистава српских цивила од стране хрватско-муслиманских снага.


Извори и литература:

  • Атлас злочлина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата, Том I, 1992. година, РЦИРЗ, Бања Лука 2022, 23-35.