Вишестраначки избори у Хрватској, политичка криза и организовање српског народа

Слом Савеза комуниста Југославије, формирање нових политичких партија и покрета те промјена свеукупних прилика у друштву, које је било у констатној кризи, довели су до одржавања првих вишестраначких избора након Другог свјетског рата у тадашњим југословенским социјалистичким републикама.

Први вишестраначки избори у Хрватској одржани су 22–23. априла и 6–7. маја 1990. године. Апсолутни побједник је била радикално националистичка Хрватска демократска заједница (ХДЗ), основана 17. јуна 1989. године и предвођена Фрањом Туђманом, која је добила преко 1.200.000 гласова (41,93%) и освојила 205 од укупно 356 заступничких мјеста у Сабору СР Хрватске.

Хрватски комунисти, који су на изборе већином изашли на листи Савеза комуниста Хрватске – Странке демократских промјена (СКХ – СДП), освојили су 73 заступничка мјеста. Српска демократска странка (СДС) основана 17. фебруара 1990. године, коју је предводио шибенски неуропсихијатар и академик САНУ Јован Рашковић, добила је пет саборских мјеста, док је на локалним изборима освојила власт у Доњем Лапцу, Грачацу и Книну. У осталим срединама са српском већином највише гласова је добио СКХ – СДП, на чијој је листи у Сабор СР Хрватске ушло још 24 Срба.

Почеци територијалне организације и борбе српског народа за права

На сједници СДС-а одржаној у Книну 21. маја 1990. године донијета је одлука да Скупштина опћине (СО) Книн иступи из Заједнице опћина Далмације и да покрене поступак формирања Заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике. Нову заједницу опћина требало је да формирају Книн, Бенковац, Обровац, Грачац, Доњи Лапац и Титова Кореница, али је остављена и могућност да јој се прикључе и друге општине са Кордуна, Баније и из Славоније.

Одлука о оснивању и конституисању Заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике, са сједиштем у Книну, донијета је на сједници СО Книн одржаној 27. јуна 1990. године.

У вријеме када је Книн постајао окупљалиште и неформални предводник Срба у Хрватској, нове власти у Загребу повлачиле су потезе са далекосежним утицајем. Сабор СР Хрватске је 25. јула 1990. године усвојио амандмане на устав, према којима је из назива републике избачен придјев „социјалистичка“, а измијењена су и државна обиљежја (застава и грб). Србима су у око упадале све чешће појаве и све очигледније јавне рехабилитације симболике из времена Другог свјетског рата и Геноцида над Србима у НДХ.

Истог дана када је Сабор усвајао амандмане на устав, у Србу (код Доњег Лапца) одржан је велики српски сабор, који је представљао својеврстан одговор на потезе Загреба. Конститутивна сједница Српског националног вијећа, на којој је за предсједника изабран Милан Бабић, одржана је у Книну 31. јула 1990. године.

Плебисцит и подизање барикада

У августу 1990. године дешавају се прве озбиљније ситуације на подручју тадашње Хрватске. Док је 16. августа Српско национално вијеће одлучило да се распише плебисцит о аутономији који би се одржао 19. августа, 17. августа Министарство унутрашњих послова (МУП) Хрватске послало је полицајце у више српских општина сјеверне Далмације и Лике да одузму оружје резервног састава милиције и онемогуће припреме и спровођење првог српског плебисцита.

Срби су одговорили подизањем барикада на прилазним путевима. Предсједник СО Книн Милан Бабић прогласио је ратно стање због учесталих хрватских напада на српски народ и завођења државног терора. Без обзира на затегнуту ситуацију, од 19. до 20. августа одржан је српски плебисцит о аутономији, на којем је било 756.549 гласова „за“, док је против било 172 и 60 неважећих листића.

Одузимање конститутивности – пут у неизвјесно

Према Уставу Социјалистичке Републике Хрватске из 1974. године Хрватска је била „национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава народности које у њој живе“. Супротно томе, према нацрту новог устава Република Хрватска се „установљавала“ као „национална држава хрватскога народа и држава припадника иних народа и мањина, који су њезини држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Талијана, Маџара, Жидова и других“. Српски политички представници упозоравали су да је српском народу у Хрватској на тај начин одузета конститутивност и друга основна права.

Без обзира на незадовољство у редовима српског народа у Хрватској и потезе Книна, Устав Републике Хрватске усвојен је, како је и планирано, на сједници Сабора РХ 22. децембра 1990. године. Због близине римокатоличког Божића овај устав се касније назива и Божићни устав.

Оснивање САО Крајине

У недјељама након што су донијеле нови устав, власти у Загребу су предузимале и друге кораке у циљу пута ка сецесији и самосталности. У исто вријеме текла је и сецесија Словеније од Југославије. Док су у Загребу вршене посљедње припреме за доношење новог устава, Срби су радили на организацији територијалне аутономије.

Статут Српске аутономне области Крајине усвојен је на сједници у Книну одржаној 19. децембра 1990. године, а затим је упућен на усвајање општинама чланицама Заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике, како би и формално ступио на снагу.

Статут САО Крајине усвојиле су 20. децембра 1990. године општине: Книн, Бенковац, Обровац, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Војнић, а 21. децембра Двор. Захваљујући томе што је Статут усвојен од стране осам општина, СНВ и Привремено предсједништво Скупштине Заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике на заједничкој свечаној сједници одржаној у Книну 21. децембра 1990. године прогласили су оснивање Српске Аутономне Области Крајина.

Након свечаног проглашења, на книнској тврђави је истакнута српска застава, тј. службена застава САО Крајине. Српско национално вијеће и Извршно вијеће САО Крајине 28. фебруара донијели су Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине.