У другој половини 1992. године, на простору Средњег Подриња, муслиманске оружане формације из Сребренице отпочеле су широка и интензивна офанзивна дејства усмјерена на српска села на овом подручју. Континуирани напади, разарање инфраструктуре и масовно страдање српског цивилног становништва створили су изузетно сложене безбједносне услове, у којима је Војска Републике Српске била приморана да приступи додатној организацији и јачању одбрамбених капацитета. У том контексту, Дрински корпус Војске Републике Српске, као посљедњи формирани корпус ВРС, званично је успостављен 1. новембра 1992. године.
Напад на села Бјеловац, Сикирићи и Лозница
Један од већих напада на овом простору извршен је 14. децембра 1992. године, када су муслиманске јединице из Сребренице напале српска села Бјеловац, Сикирићи и Лозница у општини Братунац. Том приликом убијено је најмање 58 лица српске националности, док је значајан број цивила, углавном жена и дјеце, одведен у заробљеништво.
Напад је пратила пљачка и систематско разарање насеља, што је довело до потпуног уништења српских села у овом подручју.
Напад на Кравицу
На православни Божић, 7. јануара 1993. године, муслиманске јединице из Сребренице извеле су обимне нападе на српска села у општини Братунац, са посебним тежиштем на село Кравицу и околна насеља. Села су попаљена, опљачкана и разрушена, у чему је активно учествовао и значајан број муслиманских цивила из Сребренице. Српско становништво је протјерано, а убијено је 49 српских цивила и војника. Један број мјештана Кравице био је заробљен и одведен у Сребреницу, гдје су преживјели, брутално психофизички злостављани, а поједини су и убијени.
Циљ ових напада било је даље напредовање ка Братунцу и покушај пресјецања територије Републике Српске на два дијела, као и наношење губитака и ширење страха и панике међу српским становништвом.

Напад на Скелане
Након заузимања Кравице, муслиманске оружане формације из Сребренице наставиле су нападе 16. јануара 1993. године у правцу Скелана, гдје је српско цивилно становништво доведено у стање потпуног окружења и приморано на извлачење преко моста на Дрини, који се налазио под сталном снајперском ватром.
Том приликом убијено је најмање 60 српских цивила и војника. Најмлађе жртве били су петогодишњи Александар Димитријевић и његов дванаестогодишњи брат Радисав који су страдали приликом преласка моста у Бајину Башту.
Посљедице муслиманске офанзиве
Овим нападима заокружена је муслиманска енклава Сребреница, потпуно етнички очишћена која је у том тренутку обухватала око 900 квадратних километара територије на простору пет општина. До тог периода, на ширем подручју Средњег Подриња убијено је око 2.000 српских цивила и припадника одбрамбених формација, након чега је Војска Републике Српске покренула контраофанзиву и муслиманске снаге потиснула на уже градско језгро Сребренице.
Кравица је ослобођења 16. марта 1993. године, када први српски војници улазе у попаљено и разорено село, без живе душе, са уништеним кућама и јасним траговима масовног страдања.

Извори и литература:
- Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата, Том II, 1993, РЦИРЗ, Бања Лука 2023, 15-45, 71-105.