Прве цивилне и војне жртве

Први злочини над српским становништвом на територији коју је обухватала некадашња Социјалистичка Република Босна и Херцеговина забиљежени су у љето и јесен 1991. године. Прва жртва злочина, забиљежена у званичним подацима, била је Анка Зец (1934), која је убијена 13. септембра 1991. године, око 13 часова, у општини Босанска Дубица, приликом гранатирања са територије Хрватске. Само три дана касније, 16. септембра 1991. године, у мјесту Клакар Горњи, у општини Босански Брод, око 7 часова и 30 минута, такође гранатом испаљеном са простора Републике Хрватске, убијен је Војислав Горановић. Њих двоје били су цивилне жртве које су убијене док ратна дејства још нису ни била почела на територији БиХ.

Први оружани сукоби у Херцеговини

На другом крају територије, на југу БиХ, на подручју Требиња, као и на простору западнохерцеговачких општина, након сукоба хрватских сепаратистичких снага и ЈНА у Хрватској, дешавају се први озбиљни сукоби на територији БиХ. Само у првом нападу на Иваницу, у требињској општини, 1. октобра 1991. године, убијено је девет војника ЈНА. Тог и наредног дана, на граничној територији општина Требиње и Дубровник, у борбама је погинуло још 18 војника ЈНА.

Сарајевски злочин над српским сватовима – увод у рат

Злочин који је, по многим истраживачима, обиљежио почетак отворених сукоба као кулминацију политичке кризе, десио се пола године касније у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине, чиме је показано Србима да је њихов национални идентитет сметња у будућој самосталној БиХ.

Тога 1. марта 1992. године, другог дана неуставног муслиманско-хрватског референдума којим се игнорисало изјашњење српског народа о останку у Југославији, референдума о тзв. независности БиХ, дошло је до убиства на Башчаршији, у старом дијелу града, када су муслимански екстремисти напали српске сватове. Том приликом је, код православне цркве — једног од најстаријих вјерских објеката на територији читаве БиХ — убијен Никола Гардовић, младожењин отац. По каснијем сопственом признању, убио га је Рамиз Делалић Ћело, припадник паравојних сецесионистичких муслиманских снага, који је касније и награђиван од највишег муслиманског руководства. Ово убиство изазвало је кризу већих размјера и прве барикаде и најавило отворене сукобе у граду Сарајеву.