На основу одлуке Скупштине српског народа БиХ, Плебисцит о остајању српског народа Босне и Херцеговине у заједничкој држави Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године.
Гласало је 1.162.032 грађана српске националности који су се изјаснили за останак у Југославији. Против је било 398 листића. Поред Срба изашло је 48.895 грађана друге националности који су гласали за останак у Југославији.
Скупштина српског народа БиХ донијела је 21.11.1991. године одлуку о верификацији дотад проглашених српских аутономних области (САО) у БиХ: аутономна регија Крајина, САО Херцеговина, САО Семберија и САО Сјеверна Босна, у којој се налази и Добој.
Предсједништво БиХ је 20. децембра, уз противљење српских чланова, донијело одлуку да од Европске заједнице затражи признање независности Босне и Херцеговине.
Након што је Савјет министара ЕЗ донио Декларацију о Југославији и након одлука Предсједништва и Владе СР БиХ да се поднесе захтјев за међународно признање Босне и Херцеговине као самосталне и независне државе, на четвртој сједници Скупштине српског народа одржаној 21.12.1991. године у Сарајеву донесена је одлука да се приступи формирању Републике Српска Босна и Херцеговина.
На наредној петој сједници Скупштине српског народа у БиХ, одржаној 9. јануара 1992. године, једина тачка дневног реда била је реализација одлуке Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини о проглашењу „Републике српског народа у Босни и Херцеговини“.
У првој тачки Декларације коју је Скупштина усвојила наводило се:
„На подручјима српских аутономних регија и области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја у којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у Другом свјетском рату, а на основу плебисцита одржаног 9. и 10. новембра 1991. године на коме се српски народ изјаснио за останак у заједничкој држави Југославији, оснива се и проглашава Република српског народа Босне и Херцеговине“.
Овим документом оформљен је нови институционални и државни оквир за заштиту положаја српског народа – Република Српска.
Препоручена литература:
- Група аутора, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, РЦИРЗ, Бања Лука 2017.
- Предраг Лозо, „Република Српска – име, догађаји и историјски процеси“, у: Српски историјски часопис, год. 3/4, бр. 3/4 (2020/2021), 164–193.